Во минатите неколку недели сигурнo имате забележено најави за грантови од страна на владата на Р. Македонија за новоформирани бизнис. Колку што имам прочитано се работи за сума од околу 5.000 евра. Исто така, оваа година бизнис инкубаторите во Македонија ќе распишат натпревари за најдобри бизнис планови. Награди за најдобрите бизнис планови се или грант или поволни кредитни линии за започнување на сопствен бизнис. Во овој пост во кратки црти ќе Ви прикажам неколку потенцијално успешни зелени бизниси. Намерно реков потенцијално успешни бизниси бидејќи успехот на овие бизниси зависи пред сè од Вас!
Производство на агро-брикети или агро-пелети.
Разликата помеѓу класичните брикети/пелети и агро-брикети/пелети е само во суровината која се користи за производство на истите. Суровина која н` е потребна за производство на агро-пелети или брикети се жетвени остатоци (пченица, сончоглед, соја, маслодајна репка, пченка…), остатоци од овоштарници како и остатоци од лозарско производство. Самиот процес на производство на овие производи е ист како и самиот процес на производство на конвенционалните пелети/брикети. Инвестицијаta во опрема за производство на пелети/брикети изнесува од 5.000 – 30.000 евра, а сè во зависност од самиот капацитет производство на овие производи.
Производство на биодизел
Во неколку постови го објаснивме самиот процес на производство на биодизел. Да се потсетиме. Биодизелoт можеме да го добиеме преку самиот процес на обработка на термички искористено масло за јадење, како и преку цедење на семки кои што во себе содржат голем процент на масло како што е сончоглед, маслодајна репка, соја, кикирики итн. Ова гориво не е ништо ново. Ова гориво го користеше дури и самиот Хенри Форд пред 100 години како погонско гориво во дизел моторите. Во процесот на добивање на биодизел се јавува и глицерин како нус-производ, а кој исто така може да се продава.Самата инвестиција изнесува исто како и за производство на брикети/пелети, значи од 5.000 – 50.000 евра.
Производство на струја од биодигестори – искористување на биогас
Секогаш кога зборуваме за производство на струја преку користење на обновливи извори на енергија мислиме на соларни централи или ветрогенератори. Но, покрај овие обновливи извори на енергија, за добивање на електрична енергија можеме да го искористиме биогасот. Биогас се добива како нус-производ на распаѓање на органски материи. Обично за добивање на биогас се користат отпадоци од земјоделското производство. Но, покрај овие отпадоци можеме да ги искористиме отпадоците од кланичното производство, како и отпадните води.
Покрај производство на електрична енергија, во овој процес добиваме и топлинска енергија како и висококвалитетно органско ѓубриво како нус-производ на овој процес. Цената на електричната енергија добиена од овие дигестори според одлуката за утврдување на повластена тарифа за купопродажба на електрична енергија произведена и испорачана од електроенергетски постројки кои како погонско гориво користат биогас добиен од биомаса од 31/10/2010 година за kwh изнесува:
Повластената тарифа за продажба на електричната енергија произведена и испорачана од електроенергетски постројки кои како погонско гориво користат биогас добиен од биомаса се утврдува да изнесува: Група |
Инсталирана моќност |
Повластена тарифа (€cents/kWh) |
I. |
до 500 kW |
15,00 |
II. |
од 501 kW до 2000 kW |
13,00 |
Вградување на топлинска изолација на станбени објекти
Според најновиот Закон за енергетика, донесен минатата година, наскоро треба да очекуваме правилник за изградба на енергетски ефикасни објекти. Исто така, според овој правилник секој објект ќе има еден вид на енергетски „пасош“, поточно ќе се знае колку секој објект троши енергија по еден метар квадратен. Оние објекти кои што трошат многу енергија, ќе имаат пониска цена на пазарот. Од овие причини вградување на топлинска изолација ќе претставува потенцијално добар бизнис.
Енергетски ефикасно осветлување
Трошоците на осветлување во вкупните енергетски трошоци учествува од 7% – 35%. Ова пред сè зависи од тоа за каков вид на објект зборуваме. Така на пример трошоците за осветлување учествуваат со околу 7% во вкупните енергетски трошоци во станбен објект. Овие трошоци се големи во пред сè школите, како и во бизнис објекти. Од овие причини, бизниси кои што ќе се занимаваат со инсталација и одржување на енергетски ефикасно осветлување имаат голем потенцијал.
Ова се само некои зелени бизниси кои што можете да ги започнете. Сигурно забележавте дека го потенцирам зборот „потенцијално“. Ова е поради тоа што пред сè успехот на секој бизнис, па и на зелени бизнис во голема мера зависи пред сè од Вас и никој друг!
За тоа како да изработите Бизнис план за овие бизниси посетете го порталот за мали и средни претпријатија Бизнис101
6 Comments
jovan
Se e ova dobro, no vo praksa izleguva mnogu mnogu poskapo, pa duri i krajniot proizvod, vo nekoj slucaevi kako so biodizelot, izleguvaat mnogu poskapi otkolku da gi kupis gotovi. Za da dobies litro biodizel, potrebni se 3kg soncogled (kako primer soncogledot) a toj e 20 denari kilo, pa potoa potrebni se drugi dodatoci/aditivi, i na kraj ke ispadne poskap od benzinska pumpa. Za da go proizvedes od star/upotrebuvan zejtin, potrebno e da go sobiras po restoranite, a tie koristat mali kolicini, pa potrebno e dodatno da go procistis/filtriras, i na kraj koga ke gi iskalkuliras site trosoci, pak ke dojde do cena priblizna od benzinska. Za site ovie gorenavedeni biznisi, potrebna e mnogu dobra organiziranost i pred se znaenje i iskustvo vo tie tehnologii. Za zal kaj nas toa go nema, i zatoa skoro nikoj so ova ne se bavi, od pricina, kako sto rekov, krajniot proizvod ke bide mnogu skap, ako sam se organiziras. Mnogu vreme ke potrosis, mnogu kruzenje i vrtenje ke udris dodeka gi soberes potrebnite surovini, pa da uvezes potrebni hemikalii/dodatoci za da go napravis proizvodot kako treba, i na kraj suma-sumarum ke dobies skap, nekonkurenten gotov proizvod, koj istiot takov uvezen od Turcija, Ukraina, Kina, Malezija… ke ispadne poeftin.
Анонимен
Здраво Јован,
Не си во право околу цената, затоа што од 3 килограми сончоглед се добива 1 литар масло, но исто така и 2 кг сончогледова погача, ќуспе или веќе како се вика, но е со иста цена како и сончогледот и се користи за сточна храна (а ако знаеш рецепт за БУГАРСКА АЛВА – можеш и тоа да правиш) 🙂
Остатокот е одлична храна затоа што од сончогледот се елиминира маснотијата и остануваат протеинитие и јагленохидратите.
Значи:
3 кг сончоглед – 20ден * 3кг = 60 денари
1л масло – 50-60 денари
2кг остаток – 40 денари.
ЗНАЧИ: Само да цедиш масло (без да го преработуваш во БД) добиваш скоро 60% ПРОФИТ.
Е сеа знам дека сметкава ми е ептен селска, без трошоци за работна сила, простор, енергија, и.т.н… Ама мислам дека ке те врати во вистинскиот правец на размислување.
Игор
Мислам дека тука припаѓаат и
– енергетски менаџмент (менаџер)
– енергетски консалтинг (енергетски контролор)
– ЕСКО (Energy Service Company)
И мора да се согласам дека Јован донекаде е во право, производството на биодизел можеби нема да биде исплатлив бизнис кај нас.
Но, затоа потенцијал има одгледување на суровини за производство на биодизел. Особено со поволните услови за земјоделците кои ги има кај нас.
Анонимен
Врло лепе идеје! И слажем се са већином изреченим. Међутим, постоји још много занимљивих зелених бизнис идеја које можете да покренете,а ипак не изискују много финансија и не морају бити уско везане за енергетску ефиаксност! Неке од њих би биле:
1. Можете да се бавите еколошким консталтингом – уколико сте стручњак из неке области, зашто то не претворити у добру бизнис идеју, где је производ заправо ваше знање! Поред консултанта за енергетску ефикасност можете да будете консултант за управљање отпадом.
2. Можете да будете организатор зелених догађаја (конференција, симпозијума и сл)
3. Уколико је маркетинг ваша страст – можете да истражите могућности понуде услуга зеленог маркетинга.
Има ту још много занимљивих идеја, али да би сте ушли у трку јако је битно да претходно добро истражите потребе тржишта, јер се ту чак крију одговори где су профитабилне зелене бизнис идеје. И наравно, врло добар и убедљив бизнис план отвара чак и невидљива врата! 🙂
Срдачан поздрав из Беогарада.
Предраг Стојковски
Здраво Мајо,
Хвала на комплиментима у вези текста. Идеје које си навела су веома интересантне и имају велики потенцијал. Посебно ми се допада идеја за зелени консалтинг, мислим да је још један посетитељ блога навео овај потенцијално профитабилан бизнис бизнис.
Пуно поздрава и продужи и даље да нас пратиш!
Анонимен
Да, то је бизнис који све више добија на значају. Ја сам протекле 2 године више провела у Холандији у контакту и раду са предузетницима, баш у тој области. Добро познајем ЕУ прописе па уколико је неким вашим колегама потребна помоћ око пријава за грантове – биће ми драго да помогнем 🙂 И наравно, настављам да вас пратим.
Доста занимљивих информација се може наћи и на ****************** а интераснтне текстове можете и овде приказати.
Срдачан поздрав,
Маја